ATI­NA–BRI­SEL – Grč­ki pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras re­kao je da će pod­ni­je­ti ostav­ku ako Gr­ci pri­hva­te na re­fe­ren­du­mu spo­ra­zum sa kre­di­to­ri­ma i po­zvao gra­đa­ne da od­ba­ce taj pred­log.
On je iz­ja­vio da bi ubje­dlji­vo iz­ja­šnja­va­nje pro­tiv mje­ra šted­nje po­mo­glo Grč­koj da pre­go­va­ra o po­volj­ni­jem rje­še­nju kri­ze.
Grč­ki pre­mi­jer re­kao je na na­ci­o­nal­noj te­le­vi­zi­ji da ne­će osta­ti na funk­ci­ji da bi spro­vo­dio do­dat­ne bu­džet­ske re­zo­ve, pre­nio je Bi-Bi-Si.
„Tra­ži­mo od vas da to od­bi­je­te svom sna­gom du­še, naj­ve­ćom mo­gu­ćom raz­li­kom”, re­kao je Ci­pras i do­dao da ne vje­ru­je da kre­di­to­ri že­le da Grč­ka iza­đe iz euro­zo­ne, jer bi tro­ško­vi bi­li „ogrom­ni”.
Gr­ci će se na re­fe­ren­du­mu 5. ju­la iz­ja­sni­ti da li pri­hva­ta­ju pred­log kre­di­to­ra od 25. ju­na 2016. go­di­ne o spro­vo­đe­nju re­for­mi i do­vr­ša­va­nju pro­gra­ma is­pla­te po­mo­ći, kao i pre­li­mi­nar­nu ana­li­zu odr­ži­vo­sti grč­kog du­ga.
„Ako grč­ki na­rod že­li da na­sta­vi mje­re šted­nje u ne­do­gled, što će nam one­mo­gu­ći­ti da po­dig­ne­mo gla­vu, mi će­mo to po­što­va­ti, ali ne­će­mo bi­ti oni ko­ji će to spro­vo­di­ti”, re­kao je Ci­pras.
„Grč­ka vla­da je da­nas pred­lo­ži­la dvo­go­di­šnji spo­ra­zum sa ESM-om, za­hva­lju­ju­ći kom bi u pot­pu­no­sti po­kri­la svo­je fi­nan­sij­ske po­tre­be, uz isto­vre­me­nu re­struk­tu­ru du­ga”, na­vo­di se u zva­nič­nom sa­op­šte­nju grč­ke vla­de, a pre­no­si Roj­ters.
Iz ka­bi­ne­ta pre­mi­je­ra su, ta­ko­đe, po­ru­či­li da Grč­ka osta­je za pre­go­va­rač­kim sto­lom, kao i da je cilj zva­nič­ne Ati­ne od­u­vi­jek bio „odr­živ osta­nak u euro­zo­ni”.
Pret­hod­no je grč­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja Ja­nis Va­ru­fa­kis re­kao da Grč­ka ne­će pla­ti­ti 1,6 mi­li­jar­di eura MMF-u, ali da se ipak na­da do­go­vo­ru sa kre­di­to­ri­ma o pa­ke­tu po­mo­ći u po­sled­nji čas.
Upi­tan ju­če da li će Grč­ka da­nas pla­ti­ti ra­tu du­ga MMF-u, Va­ru­fa­kis je krat­ko od­go­vo­rio: „Ne”, pre­nio je Roj­ters.
Me­đu­tim, ka­da je ri­ječ o mo­guć­no­sti do­go­vo­ra sa me­đu­na­rod­nim kre­di­to­ri­ma, grč­ki mi­ni­star je re­kao da se na­da spo­ra­zu­mu.
Slič­nu iz­ja­vu dao je glav­ni grč­ki pre­go­va­rač sa me­đu­na­rod­nim kre­di­to­ri­ma Euklid Ca­ka­lo­tos. Na­veo je da Ati­na oče­ku­je vi­še flek­si­bil­no­sti od stra­ne kre­di­to­ra.
Ca­ka­lo­tos se ta­ko­đe na­da do­go­vo­ru u po­sled­nji čas, ka­ko bi se iz­bje­gao iz­la­zak Grč­ke iz euro­zo­ne. Na­veo je i da je pred­sto­je­ći grč­ki re­fe­ren­dum o uslo­vi­ma zaj­ma, ko­ji je na­lju­tio kre­di­to­re, vi­še dio pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa a ne za­mje­na za raz­go­vo­re.
U iz­ja­vi u ko­joj je Ca­ka­lo­tos su­mi­rao pre­go­vo­re u po­sled­njim mje­se­ci­ma, na­vo­di se da Grč­ka eko­no­mi­ja ne bi na­pre­do­va­la uko­li­ko bi uslo­vi kre­di­to­ra bi­li pri­hva­će­ni.
Od do­go­vo­ra ne od­u­sta­je ni pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan Klod Jun­ker, ko­ji je Ati­ni po­slao još jed­nu po­nu­du pred is­tek kraj­njeg ro­ka za vra­ća­nje grč­kog du­ga Me­đu­na­rod­nom mo­ne­tar­nom fon­du.
Ipak, nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel re­kla je da ne oče­ku­je ni­ka­kve no­ve raz­vo­je ka­da je ri­ječ o Grč­koj, što sma­nju­je na­de zva­nič­ni­ka u Ati­ni da bi do­go­vor mo­gao bi­ti po­stig­nut.
Ta­ko­đe, na­ve­la je da bi po­sle­di­ce grč­ke kri­ze mo­gle da se ubla­že i da ne­ma mje­sta stra­hu za euro­zo­nu. Ka­ko je is­ta­kla, va­žno je da čla­ni­ce euro­zo­ne osta­nu uje­di­nje­ne.
Ogla­sio se i port­pa­rol Kre­mlja Dmi­trij Pe­skov, ko­ji je iz­ja­vio da je rje­ša­va­nje grč­ke kri­ze pro­blem Ati­ne i nje­nih kre­di­to­ra.
„To je pro­blem Grč­ke i nje­nih od­no­sa sa kre­di­to­ri­ma, nas se to ne ti­če”, re­kao je Pe­skov.
Pret­hod­no je grč­ki mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ni­kos Ko­ci­jas re­kao da Grč­ka ne­će na­pu­sti­ti euro­zo­nu, a mi­ni­star fi­nan­si­ja Ja­nis Va­ru­fa­kis po­ru­čio da je to ne­mo­gu­će po­što ugo­vo­ri Evrop­ske uni­je ne pred­vi­đa­ju ta­kvu op­ci­ju.
(RTS)


Tur­ska nu­di po­moć

Tur­ski zva­nič­ni­ci su sa­op­šti­li da je Tur­ska sprem­na da po­mog­ne Grč­koj da iza­đe iz fi­nan­sij­ske kri­ze, u tre­nut­ku ka­da je sve bli­ža ban­kro­tu.
„Sprem­ni smo da po­mog­ne­mo Grč­koj da pre­ži­vi eko­nom­sku kri­zu pu­tem ostva­ri­va­nja sa­rad­nje u sek­to­ru tu­ri­zma, ener­ge­ti­ke i tr­go­vi­ne. Že­li­mo ja­ku Grč­ku, a Tur­ska je otvo­re­na za bi­lo ko­ji pred­log o sa­rad­nji”, iz­ja­vio je tur­ski pre­mi­jer Ah­met Da­vu­to­glu u An­ka­ri, pre­no­si agen­ci­ja Frans pres.
Tur­ska de­le­ga­ci­ja će, ka­ko je re­kao, što pri­je ot­pu­to­va­ti u Grč­ku ka­ko bi raz­mo­tri­li za­jed­nič­ke ko­ra­ke ra­di rje­ša­va­nja fi­nan­sij­ske kri­ze.
„Ako Grč­ka do­sta­vi zva­nič­ni pred­log za do­bi­ja­nje fi­nan­sij­ske po­mo­ći od Tur­ske, zva­nič­na An­ka­ra će ga raz­mo­tri­ti”, iz­ja­vio je tur­ski mi­ni­star eko­no­mi­je Ni­hat Zej­bek­či.
I li­der lje­vi­čar­ske i pro­kurd­ske Na­rod­ne de­mo­krat­ske stran­ke (HDP) po­slao je po­ru­ku so­li­dar­no­sti grč­kom na­ro­du: „Mi smo za­jed­no sa grč­kim na­ro­dom i sa grč­kom vla­dom u nje­noj bor­bi za prav­du, jed­na­kost, de­mo­kra­ti­ju i pro­tiv mje­ra šted­nje”.
Od­no­si iz­me­đu Grč­ke i Tur­ske su na­pre­do­va­li u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, ali i da­lja po­dje­la Ki­pra ugro­ža­va bli­že od­no­se dva su­sje­da.


Naj­ve­ći dr­žav­ni ban­krot u isto­ri­ji

NjU­JORK – Ako Grč­ka ban­kro­ti­ra po osno­vu du­ga, to će bi­ti naj­ve­ći dr­žav­ni ban­krot u isto­ri­ji, ocje­nju­je por­tal Si-En-En ma­ni (CNN Mo­ney).
Ovo ni­je pr­vi put da je Grč­ka na ru­bu ban­kr­o­ta, po­što je već jed­nom obo­ri­la re­kord ka­da je u teh­nič­kom ban­kro­tu 2012. go­di­ne re­struk­tu­ri­ra­la dug od 138 mi­li­jar­di do­la­ra. Ta­da su joj u po­moć pri­sko­či­le osta­le čla­ni­ce euro­zo­ne, za šta su, ka­ko ocje­nju­je por­tal, ovo­ga pu­ta ma­le šan­se.
Grč­ka vla­da je pro­šlog pet­ka pre­ki­nu­la pre­go­vo­re sa evrop­skim zva­nič­ni­ci­ma, na­kon što je ostva­ren ne­do­vo­ljan na­pre­dak u do­go­vo­ru o pla­nu ot­pla­te du­ga i eko­nom­skim re­for­ma­ma. Grč­ka je za 5. jul sa­zva­la re­fe­ren­dum na ko­me će se gra­đa­ni iz­ja­sni­ti o pred­lo­gu EU i Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da.
Grč­ka ne­će od­mah za­vr­ši­ti u ban­kro­tu na­kon što pro­pu­sti upla­tu MMF-u, jer ta in­sti­tu­ci­ja obič­no da­je rok od mje­sec da­na na­kon pro­pu­šte­ne upla­te, pri­je ne­go što slu­žbe­no ob­ja­vi ban­krot du­žni­ka. Ipak, me­đu­na­rod­na tr­ži­šta će vje­ro­vat­no od 1. ju­la gle­da­ti na Grč­ku kao da je u ban­kro­tu.
Šta god da se do­go­di u Grč­koj, pro­ces opo­rav­ka će bi­ti vr­lo dug. Ar­gen­ti­na je, ka­ko na­vo­di Si-En-En, i da­lje u ban­kro­tu, a ključ­na raz­li­ka je u to­me što je dug Grč­ke če­ti­ri pu­ta ve­ći od te­re­ta du­ga Ar­gen­ti­ne, a pri­vre­da Grč­ke je tek po­lo­vi­na obi­ma pri­vre­de Ar­gen­ti­ne.
Iako bi ban­krot Grč­ke mo­gao bi­ti naj­ve­ći u isto­ri­ji ka­da su u pi­ta­nju dr­ža­ve, ame­rič­ka ban­ka Li­man bra­ders je 2008. go­di­ne ban­kro­ti­ra­la sa 600 mi­li­jar­di do­la­ra du­ga. Iz­nos du­ga Grč­ke će bi­ti ma­nji, te ne­će ima­ti to­li­ki uti­caj na glo­bal­ni fi­nan­sij­ski si­stem kao što je to imao Li­man bra­ders, ali će ima­ti ve­li­ki ne­ga­ti­van uti­caj na sta­nov­ni­štvo.


Spremni da odustanu od referenduma

BRISEL - Vanredne telefonske konsultacije ministara finansija eurozone završene su sinoć, a razgovori će biti nastavljeni i danas, javio je AFP.
Finski minsitar finansija Aleksander Stub objavio je na Tviteru da grčki predlog najvjerovatnije neće biti prihvaćen.
Grč­ki pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras je po­ru­čio da je spre­man da od­u­sta­ne od re­fe­ren­duma za­ka­zan za ne­dje­lju, 5. jul, uko­li­ko se pre­go­vo­ri po­nov­no po­kre­nu, re­kao je pre­mi­jer Mal­te Jo­zef Mu­skat, a pre­no­si “Tajms of Mal­ta”.
Pre­ma ovom pred­lo­gu, dvo­go­di­šnji pro­gram osla­nja­će se na evrop­ske me­ha­ni­zme sta­bil­no­sti i spro­vo­di­će se uz po­ste­pe­nu ot­pla­tu du­ga. U taj pro­gram ne­će bi­ti uklju­čen Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond.